IZVINJENJE

Još malo mi fali da okrenem jedan broj. Dogovorim sastanak. Obučem se obično, jer i to može delovati svečano, ako je pogled svečan. Ako je pogled svečan, onda su i rečenice svečane.

Na primer, svečano obećanje. Na primer, istina. Na primer, luda koincidencija i još ludje igranje sa ljudima. A mislio sam da sam ja taj koji se igra sa ljudima. Recimo,... igramo se: snimamo film. Recimo,... igramo se: pravimo muziku. Recimo,... igramo se: osvajamo nekog. Recimo,... igramo se: sada i uvek i oduvek smo gospoda. Recimo,... igramo se: nikada ništa tako ne bih samo da sam znao.

Kada stvari stoje kako stoje, i kada je "mleko prosuto", mogu samo kazati: "Jebe se meni što Austrija more nema."

Ali,... nisam kriv za uništavanje. Nisam kriv za destrukciju odnosa. Nisam kriv za laži. Nisam kriv za sve što se desilo.

Uvek ću biti kriv za igru: budimo gospoda. Budimo otvoreni. Hoću slobodu. Hoću da mogu da kažem sve što imam da kažem. Hoću da ćutim i da ne budem uznemiravan dok smišljam šta hoću da kažem.

Znam samo jedno: moraću da kažem ono što imam da kažem.

To što imam da kažem, na pravdi ko zna koga, kazaću nekome kome nikada ništa nisam kazao. Nekome za koga nemam pojma ko je. Nekome za koga nemam pojma šta će on u mom životu, a tek ja u njegovom. Naravno, neću optužiti bilo koga.

Naravno, neću pokazati prstom u smeru u kom svu zapreminu krvi što posedujem, da ne trepnem mogu da prolijem,... i ne postavim ama' niti jedno podpitanje.

Moram da ispravim grešku zbog koje sam završio u senci suncobrana ispod kog nisam želeo da se nadjem. Ako bude sreće,... i pameti,... ima nade za sve nas.

Ja sam "mali" i debeo, ali moja senka nije mala i debela,.... ona je velika i još deblja,... naravno, u toj "šrafuri" može da bude samo onaj koga sam lično tamo stavio. Svi ostali, marš napolje i marš u pičku materinu od mene. Ne trebate mi, a ja vama, još manje.

Bože, koliko sam besan!!!!!!!!!!!