PONOVO KOLAPS,...

,... ali kolaps koji mi uvek tako treba. Kolaps kao smisao svega. Možda je to od lepog vremena, ali biohemija tela se menja. Meni ne preti samoubistvo. Meni se stvari menjaju. Ovog proleća ja nisam ugrožen. Depresija me je napustila odavno,... melanholija takodje. Upornost me nije napustila.

Zato:


Gledaj u stvar dovoljno dugo, postaće ti interesantna.

-------------

Nije da nema smisla. Mogao bih to translatorno pomeriti u bilo koji paralelni sitem ili doživljaj, ili kvadrant (to je sada moderno, jer se bavim navigacijom u poslednje vreme) i pronaći kontekst. Uopštenost ove rečenice je nezamenljivi putokaz. On pomaže da se ne sjebeš u životu, i dobar je kao slogan koji na duhovit način možeš da uputiš čak i najdoslednije predosadnom sagovorniku. Kao šarmantni prevarant razmišljam da postoji dikcija koja bi tom nekom možda zvučala i kao neki uzvišeni kompliment. Sa sve bestidnim gledanjem u oči.

GLEDAJ U STVAR DOVOLJNO DUGO, POSTAĆE TI INTERESANTNA.