I TAKO SAM POČEO JEDNU NOVU KNJIGU DA,... ČITAM

The Box.

Oh kakav intro, i koliko duhovit. Prvih tridesetak strana bukvalno spalih u besanih 45 minuta, negde oko pola šest, jutros. Mislim, prošlog jutra. Mislim, danas.

Slavoljub Stanković.

Mladić koji obećava toliko toga. Za sada. Fantastičan i nepretenciozan početak nečega što naslućujem gde mu može biti kraj. Na neki način, nadam se, daje objašnjenje šta se to dogodilo. Kako smo postali anestezirani, što mi je saopštio jedan sagovornik nedavno, a opet nije davao objašnjenja, pod izgovorom da mi nema pomoći. Mislim da će mi Slavoljub dati to objašnjenje. Mislim da su tek sada neki mozgići mogli i morali davati objašnjenja i osvrtati se na skoriju prošlost.

Predvidjam da će se sve dogoditi u suptilnom trećem licu jednine. Tako je počelo za sada.

Ako se ispostavi da sam razočaran (jer toliko nade polažem), i o tome ću pisati. Ap-tu-dejt.
Vi ćete saznati sve.

Opet, nadam se da ću svoju bahatost nekako zabašuriti u svoju novu opštu kulturu, ovaj,... kurtulu, mislim,... kulturu.


Živeo ti nama dragi Slavoljube još trista godinica!!!!

AKO SE SRUSI AVION I JAKO, JAKO UDARI,...

,... a ja ne prezivim, eto nekog traga da sam bio ziv neposredno pred poletanje. Cao svima, sve vas volim!!!


Vas DigiBuby, ili BigiDudy.