Raspoloženju je izgleda neophodno da osciluje.
Jedan dan je napolju lepo i sunčano, već sledećeg može biti 25 stepeni manje. Tako je to u prirodi. Ona nije prolazna. To je kontinuitet isto kao i život. Ne dozvoljava mi razum da nastavim filozofiranje na ovu temu, ali priznajem da povremeno imam dilemu oko toga šta jeste, a šta nije prolazno. Mislim, istina je, život prolazi, naše vreme se topi polako. Uzmimo za primer jednu Dalijevu sliku gde je prikazan časovnik koji curi. Za mene se on topi. Komplikujem, a isto je.
Ne znamo koliko će taj život trajati, ali ako ćemo poverovati da smo upravo mi ti koji ga čine dužim ili kraćim, smem se usuditi da ga posmatram kao jedan veliki, džinovski kubus od stakla, ispunjen vodom u kom možeš da plivaš, roniš, plutaš, definisan svim osama koordinatnog sistema. Kubus predstavlja okruženje, predstavlja opus onoga što ostaje iza tog tvog života. THE BOX! Ha, sada sam se setio,... to je jedno "pakovanje" u kom je spakovano sve što si naučio, kupio, prodao, smislio, postigao, voleo, mrzeo,... sve, sve, sve, do poslednje sitnice.
Od pre nekoliko godina postoji matematička formula koja objašnjava kako izgleda put, transformacija/metamorfoza samo jedne kapi mastila koje se ispusti u kubus ispunjen tečnostima različite gustine, dimenzija 1m/1m/1m,... onaj ko nije nikada probao ili imao prilike da čisti penkalo ili rapidograf možda ne zna da taj oblik najviše podseća na dim cigarete, vlaknast, debeljuškast, pomalo lepezast, zavodljiv i u stalnom pokretu kao da izvodi neki jako spor ples, raste, raste i na kraju nestaje, a na samom kraju se da opisati, videti ili osetiti samo kroz svetlo koje postaje nekako difuzno, maglovito.
Koga na kraju spakovati u svoj život?
Koju kap pustiti da pada ka dnu tog eksperimentalnog, laboratorijskog kubusa odmah pored kapi koju sam predstavljaš?
Sa koje visine da se bućnete, sada vi, dve kapi? Da skočite u tu vodurinu, a da debeljuškaste, lepezaste, vlaknaste forme počnu da se prepliću, stvore nešto novo i neki novi oblik?
Sada je vreme za ključnu reč: KONTRAFAZA!
Hajde ovako,... obe kapi imaju istu težinu, iste predispozicije, isti pogled na svet :-) , istu potrebu da se sretnu još na samoj površini, da taj zajednički put krene u što ranijoj fazi,... i sve učine da bude tako,... skoče, tresnu u onu vodu u istom trenutku, sve krene kao podmazano, i u jednom trenu eto neke druge gustine, eto neke prepreke, makar i transparentne, krene da se taj spori ples, te dve kapi, pretvara u poništavanje forme onog drugog. Kada je jedna malo deblja, ova druga je malo tanja,... kada je prva u pokretu, druga stane,... kada jedna nešto 'oće, druga onda 'eće,...
Možda je fora u kapiranju?
Možda je stvarno došlo vreme za malodušnost u kojoj stvari više ne popravljaš kada se pokvare, nego baciš staru i kupiš novu,... opet dilema: O.K. za televizor, kompjuter, cipelu, bojler,... ali da li tako i sa ljudima?
Jer, svi srljamo na sve strane ubedjeni da nemamo vremena. A naviknuti na mirise! Navučeni na mirise!
*******************
Vidi, nemam pojma šta sam hteo da ti poručim. Možda,... ja te volim! Metni točkove na kubus, ja sam ih već namontirao, upali ljutu mašinu, dovezi se na Slaviju, vrti se u krug, pozovi me i kaži: Ja sam na Slaviji! Vrtim se u krug! Dodji!
Ja onda kažem:
Ja sam na Slaviji sve vreme jer sam znao da ćeš ipak doći,... bože, kako te ne vidim,... nije mi jasno,... aaa,... pa spomenik te zaklanja,... dobro je. Ili je to neka budala? To je najmanje važno.
;-)
