A SADA VIC!!!

Ili bolje kazano, evo vam jedan štos.


Na nivou najveće loto igre koju organizuje "cela planeta" učestvuje i jedan ciga (rom).

Pukom srećom završi i u TV studiju, i još većim spletom srećnih okolnosti, upravo izvuku njegov broj i postave mu pitanje da li zna koji će broj biti sledeći izvučen. Postoji šansa od "tačan odgovor puta deset na minus trideseti" da će on tačno odgovoriti.

Naravno, kao iz topa ciga odgovori 56.

Voditelj ga priupita da li želi još malo da razmisli jer je zaista prebrzo odgovorio. Ciga njemu odgovara da ostaje pri svom stavu. Ubace oni u bubanj tih milion kuglica sa ispisanim brojevima i posle par sekundi izadje broj 56.

Ciga je osvojio sto milijardi kuvajtskih dinara. Sretan ciga, sretan voditelj, sretan reditelj,... svi sretni.

Kao što to obično i biva, pita sada voditelj cigu kako je bio tako siguran,... kako je uspeo,... ima li to veze sa nekom tajanstvenom vodicom sa još tajanstvenijeg izvora,... providjenje,... statistički obrazac još uvek nepoznat nauci,...

Počne ciga svoj ekspoze:

,... vidiš,... preksinoć sam sanjao 7 žena koje su me sve vreme sna tetošile, radile najlepše stvari, dizale samopouzdanje do nemogućih visina,... i tako satima,...

A-ha,... reče voditelj,... i onda?

,... vidiš,... sinoć sam sanjao 7 prelepih konja koje sam jahao u galopu po najlepšim livadama i isto tako satima.

A-ha,... reče voditelj,... i onda?



,... pa ništa,... onda sam pomnožio ta dva broja, reče ciga i ode u istoriju!

NAJTEŽI POS'O vs. NAJLAKŠI POS'O,...

Tegobe u stomaku i tegobe u glavi.

Tegobe u stomaku, u svom slučaju opisujem i opravdavam tegobama u glavi. Kazati ljudima nešto što si već kazao, ali sada kroz "dokument" i pisanu reč.

Danas je tužan dan, iako budi nadu.

Ali, biće sve sjajno,... popraviće se sve!

Mora se popraviti!

BOLLOCKS.

Teleport u prošlost, vreme kada su počeli neki drugi ljudi da ugnjetavaju ideju o tome šta je muzika. Trenutak kada tinejdžer počinje da poništava svoj dotadašnji ukus i počinje da otkriva i formira neki novi ukus. Mitomanija u malom, kada se na hodniku osnovne škole ispredaju dekadentne priče o doživljajima nekih nemogućih ljudi koji stalno na ivici zakona prave od sebe vudu lutkice, urbane indijance,... ali ne kao hip-fuckin'-hop, ili gengsta-vest-koust-rep, ili Mira-Marlboro-Suzuki-revolver-mitraljez-Škorić-kosovka, nego kao SEKS PIŠTOLJI (kako ih je zvao moj brat od ujaka, Duki),... EXPLOITED, GBH, TOY DOLLS, RAMONES, DEAD KENNEDY'S,... iako nisam previše pripadao tom društvancetu sa hodnika, rado sam upijao sve te nemoguće informacije šta je radio Olga na nekom ili posle nekog certa, kako je Sid ubio svoju devojku, kako je Wattie pravio svoju frizuru,... kako je bilo na POK-u,... bla, bla,... potom sam i ja nabavio martinke (steel cap, 14 holes), šišao se na vrlo kratko i potpuno bez ideje o tome šta mojoj okolini znači "Dečko koji obećava", i koliko sam blizu tog toka, ali uz Bitls-Stons-Pleters-voćnjak-svinjokolj-basket&fuca vaspitanje, ostadoh potpuno van tokova,... kao neko fino dete koje je kako vreme prolazi sve više i više pronalazilo sebe u upravo tim i takvim društvima,... istina, ona se nisu mnogo menjala, ali je svaka transformacija dolazila kao logičan sled.

Djura, Uti, Marko i Vuk su "piiiiiiiiii" kevu sinoć na svom "tribjut" koncertu. Zagrevanje za ovogodišnji "mejn stejdž",... sine, cedjenje poslednje "tinejdž" bubuljice se sinoć dogodilo,...

Prijalo je,... mnogo je dobro. Bez greške, sa zvukom kao da su "Pištolji" lično bili prisutni, iskreno uživanje svih učesnika dogadjaja, a posebno samog benda i grupice posetilaca u prvim redovima.

Savršena energija, savršeni trenutak i odličan stav. Svaka čast!!!

BITI ROB 24h!!! TO SE ZOVE HRABROST.

Kao i sve opklade, i ovu sam izgubio.

Biću rob pobedniku te imbecilne opklade. 24h.

Ne mogu da ne kažem da mi je cela ta ideja veoma,... veoma,... veomaaa,... interesantna.

Nadam se da taj neko nije neki ludak, kao što mislim da jeste, jer u suprotnom to nikada ne bi predložio, a ja ne bih pristao. Osim,...


Jebote, šta bi bilo da sam ja pobedio?


Sadizam brale, sadizam,...

:-)

ODLEPITI SE, A NE "ODLEPITI",...

Iskorak. I sve dok ne napraviš taj korak, tenzija raste. Imati snage da promeniš misli koje te teraju da gledaš nazad. Gledati napred.

Koliko sam samo puta pravio novog sebe? Konstruisao lika koji je prevazišao situaciju i koji ne dozvoljava da ga bilo ko vuče za rukav, rever, nogavicu,... koji ima snage da se pokrene, otvori sve kolektore informacija, sve sitnice da primeti i svaki pogled da razume. Težak zadatak. Teško je i ovo vreme. Svaki dan čekamo provalu oblaka, a veče dodje i ponudi samo pogled u nebo gde ne vidiš nijednu zvezdu, sve su udavljene u istim tim oblacima. Onda, osetim i neki vetar. Previše hladan i surov kada želiš sedeti negde napolju. Sa druge strane, imam utisak da je vazduh čistiji.

Ja volim svoje alveole. Volim svoje instrumente. Volim i svu tu prateću opremu. Prateća oprema mojih instrumenata je kao kostim nekog glumca. Dozvoljava ti da budeš neko drugi. Svi ti efekti nose informaciju pravo iz srca. Ti efekti traže prolaz do tudjeg srca. A tudja srca,... svako koje bar malo preskoči, ja ga volim. Srca koja su mrtva,... mrtva za sve moje pokušaje, i treba da ostanu mrtva. Naša srca se ne zaslužuju, i bolje je to onda ne dirati. Nije važno da li je tema muzika, ili slika, ili neka prilika.

Prilično sam zadovoljan svojim okruženjem. Vidim da svima odgovara da se situacija uozbilji. Neki staju na "ludi kamen", menjaju prezimena tim povodom, menjaju istoriju. Neki odlaze iz ovog grada, u neki drugi, traže se i zaradjuju jer moraju, jer će ih uskoro sačekati nešto što kada god ne spava drži otvorena usta i ili se dernja, ili je gladno. Neki se lepe i sastavljaju jevtinim lepkovima pronadjenim na tržištu robova situacije i tržištu dnevne politike i tržištu velike Srbije koja je najdostupnija kada sve izgleda kao da se najviše boriš protiv nje. Kada najviše želiš u "Evropu", i kada najviše svoju glavicu lupaš pitanjima šta će biti posle, tada si najslabiji i to ti nije jasno i,... i dalje lupaš, praviš se pametnim, predvidjaš da moraš da odeš, a nemaš gde da odeš, sva predvidjanja su neiskusna kao što je maloletnička delikvencija neiskusna. Da je iskusna, niko ne bi bio toliko glup i pravio izbor da bude delikvent. Neki ljudi pucaju neku lovu, ali se ne plaše jer veruju da su dovoljno vredni da se sve to vrati i da sve to shvate kao neki normalan ciklus odlazaka i dolazaka. Ili dolazaka i odlazaka. Kao disanje. Kao vodjenje ljubavi. Kao kada jedeš, pa sereš, pa opet jedeš, pa opet odeš da sereš.

Svidja mi se da sve stalno ide u krug. I tako dok se krećeš i tangiraš tu kružnicu, tvoja lična energija nije ništa drugo do ubrzanja, a ubrzanje je tekovina sadašnjosti. Centripetalna sila te stalno gura van jer si možda previše brz, a glava kao jedini faktor stabilnosti i sigurnosti i vere u sebe je ta koja te sidri na toj kružnici, spirali, funkciji. Pravo u centru, kao igla šestara, ili klin za koji je ozbiljnim čvorom vezan kanap su stvari do kojih ti je najviše stalo. Vezan, ali iskreno vezan za taj klin, makar i zamišljenim koncem, to je tvoj spas. To je izbavljenje od svih onih prepreka koje kao u dečjim TV igricama koje deca igraju i svojim roditeljima prave telefonske račune za koje im nikada nije jasno odakle im,... to je izbavljenje iz svake situacije, iz svakog tobogana kom se ne vidi kraj,... izbavljenje od svake neprilike koja vreba, ili možda vreba iza svakog ugla na koji nailaziš, hodajući bilo gde. Kao Dragan Kojić Keba. :-)

Ostaju nam teme hedonizma, teme samouništenja pod izgovorom uživanja u životu. Biti lud i kada ne piješ. Biti bleskast i rano izjutra, a nisi spavao dovoljno. Biti luckast i šarmantan u svakoj situaciji. Voleti pravdu. Voleti sve ljude,... hmmm,... sve te hipi ideje. Dokaz da napredak postoji je upravo na svim onim mestima gde si sanjao da budeš pre dvadeset godina dok si maštao o životu u komuni, dok si maštao o "backpack" putovanju, dok si maštao da su iluzije iz filmova ili knjiga iluzije koje je moguće živeti. Ali, kada okce zaigra kada nekom frontalno prilaziš i vidiš da tvoja sigurnost predstavlja jednu veliku "ne-siguricu" za onog kome prilaziš, nemoj se brinuti dragi HELPMEHELPME,... ti si mnogo dobar, ti si zdrav. Problem je na adresi kojoj prilaziš.

Sada,... ja bih jako dobar hotel, jako udoban krevet, veoma sigurna kola,... ja bih sada da budem rob tim stvarima; sada sam stariji i iskusniji. Sada sam tvrdji. Sve što smo stariji to smo tvrdji. To je tako normalno. Više nam ulepljenost ne prija. Pardon, meni ne prija.

IMATI DETE.

Ja nemam pojma kako je to imati dete. Znam šta znači kada pored tebe u najužoj familiji odrastu (rode se, uče da hodaju, pričaju, nauče da pišu,...) tri novorodjenčeta. Naravno, brat i dve sestre. Znam da mnogo puta boli koliko je to dosadno, ali isto tako znam da je količina izmamljenih osmeha mnogo zastupljenija. Sećam se da kada se Milica, Miloš ili Mina nasmeju, a vidiš da ne znaju da li je dan ili noć, a stvarno ti se osmehuju, ti pomisliš kako je to nešto najlepše na svetu što može da se dogodi. Nikada nisam voleo da potenciram ili prepoznajem u tim dečjim gestikulacijama, ili pogledima, ili mimikama, ili prvim rečima nešto mnogo pametno. Nikada nisam voleo kada sam morao da slušam od ponosnih roditelja kako je nešto jako specifično što njihove bebe čini super-bebama-menovima. Uvek sam to shvatao kao onomatopeju čiste ljubavi koja se ne preispituje i koja se podrazumeva kao neki prirodni proces i na kraju krajeva nešto najnormalnije. Ali, ipak,... to je ljubav kojom bih voleo da se ponosim. Voleo bih kada bih mogao da ustanem i tvrdim da sam spreman. Mnogi će reći: go with the flow. To se ne planira, to se desi. To se dogodi samo od sebe.

Sa kim? Sa čim? Gde? Kako? Ph? Privatna ili državna bolnica?,.........

Ja ne mislim da se te stvari dogode same od sebe. O.K., kapiram da se dvoje ljudi na krajnje impulsivan način, neposredno pred ejakulaciju mogu pogledati i u isto vreme izgovoriti: DA! DA! DA! I nemam problem sa tim. Zašto bih?

Mogu da razumem i prevaru. Kao: ona ne zna, a on zna, i sada on to uradi, a ona ne zna, pa sazna, pa plače jer je nesigurna, pa se preispituje, pa vaga da li će pre devedesetog dana da dozvoli da je "izvakuumiraju", pa će onda djavo vrlo oštrim šimikama da je šutira u bulju na onome svetu i od iste te bulje da napravi i sito i rešeto, ili će se ona prepustiti, prekrstiti prstiće na rukama,... držati fige samoj sebi, i njemu i tom nečem malom što će tek da se rodi, pa ako je suditi po istoriji kao glavnom putokazu budućnosti, a to uliva nadu da će to dete imati srećno detinjstvo, jer će mu se svi posvetiti i pokušati najbolje što umeju da naprave čoveka po nekim osnovnim ili bar osnovnim moralnim standardima, a pametno, eto imala je sreće, i neko ju je pogledao ko je jako visoko, pa je završila sretna i ponosna zajedno sa svojim saputnikom, i eto, uspeli su. I tako su sretno živeli do kraja života,... To je uspeh.

Mogu da razumem i prevaru na neki drugi način.Ona njega hoće da uhvati, pa je kao u "Fricu" izbušila kondome najtanjom iglicom, a nabavila je one bez "insekticida za spermiće", pa je on udario iz sve snage, i eto iznenadjenja za njega, ali i on se miri sa situacijom, i cela stvar se završava ili ovako ili onako,... To je još jedna prevara "kako doći do deteta" koju razumem.

Mogu da razumem i da neko nekog voli najviše na svetu, ali u trenutku slabosti završi sa nekim drugim i eto,... zatrudni, ili napravi nekome dete, pa prećuti i pokuša da isto to izmanevriše sa onim sa kim je zaista, a sve to u ime nekog višeg cilja i ubedjenjem da će se celog života jesti iznutra (ako ima savest), ili neće se jesti iznutra (ako nema savest, a takav bih i ja voleo da sam ponekad), ali živeće svoj život u dvoje, i eventualno kao u najmračnijim i najbolesnijim scenama srpskog filma čuvati taj adut za kompletno uništenje mentalnog sklopa, potpuno poništavanje ličnosti i dovodjenja do apsurda svaki oblik postojanja onog drugog, kada gnoj njihovog odnosa bude počeo da šiklja iz neke potpuno benigne dramaturgije, to jest svadje, koja obično eskalira iz dugogodišnjeg nerviranja oko teme koji ćemo TV kanal da pratimo. Ili zašto smo ponovo kod tvoje mame? Bljak!

Čujte,... ima mnogo kombinacija. Mrzi me da ih obradjujem,... kasno je. Verujte, setio sam se i razmislio sam o mnogo kombinacija koje nisam opisao. I lepih, i ružnih. I normalnih, i nenormalnih.

Najviše bih voleo da se sa nekim do koga mi jedino stalo, i za koga bih dao sve,... da uspem da se dogovorim o tom činu. Da se dogovorim kada ćemo to da pokušavamo. Da razmislimo o principu vaspitavanja i odnosa ka tom malom čoveku. Voleo bih sve da se dogovorim. Voleo bih sve da znam unapred. Sve što se ne odnosi na ono što ne možemo da znamo. Voleo bih projekat. Biznis plan. Marketing plan. U kojoj stilizaciji ljudskih odnosa da vajamo tog istog čoveka. Da se dogovorimo i koje knjige ćemo da čitamo tom nekom. Koje pesme ćemo da pevamo tom čoveku. Da li ćemo ga uspavljivati svakog dana ili vikendima. Kakav će odnos imati prema prirodi. Kakav će odnos imati prema sportu. Kakav će odnos imati prema svojim roditeljima. Kakav će odnos imati prema prijateljima svojih roditelja. Kako mu odgovoriti na sva nemoguća pitanja. Da li treba biti strog ili ortak, ili strogi ortak,... Kako ga prevariti a da on to ne provali.... i još hiljadu stvari.

Sve to hoću da znam. Sve to hoću da se dogovorim. Sve to hoću da radim. Sve to hoću da projektujem i sve to hoću da imam.

Ja to moram da imam, inače,... dodji juče.



http://www.youtube.com/watch?v=x-OqKWXirsU



Hmmm,...

OŠAMARITI ŽENU: BAR TRI PUTA! NORMALNO, ZA DORUČAK, RUČAK I VEČERU,...

Nik Kejv. Koncert za pamćenje. Iz nekoliko razloga.

Veče: kandidat za jedno od najlepših večeri u poslednjih nekoliko godina.
Isto to veče: kandidat za jedno od najgorih večeri u celom životu.

Koncert: fantastičan! Izbor pesama: fantastičan. "Najveći hitovi" nisu bili planirani za večeras, ali su se dogodili. Dužina prvog bisa bi se pre mogla opisati kao drugi blok koncerta. Utisak je da je trajao za nijansu kraće od prvog dela. Drugi bis,... jedna pesma. Mislim da su tokom onog prvog sve odradili da ne bi izlazili četiri puta.

Publika: fantastična disciplina vidjena samo na koncertima nekih "heavy metal" bendova. Nikad lično prisustvo na "heavy" spektaklima, ali ono što se može videti na televiziji, a mislim na "sada svi ručicama kao jedan", "sada pevajmo svi kao jedan", to mi se večeras dogodilo i uživo sam to video,... i čuo. Uživao sam.

Ja nemam sreće. Nema sreće ni devojka koja je sedela do mene.

Jedan od najbitnijih momenata na ovom koncertu se desio negde na sredini prvog dela nastupa. Normalno, ja se ne sećam koja je pesma u pitanju, ali znam da je veliki hit.

Sedeli smo u drugom redu na tribini. Ulaz južni, sekcija 202 ili 220. Naslonjene na ogradu, tri "devojke" u kasnim tridesetim, uživale su u nastupu i igrale najnevinije kako neko može igrati i ponašati se na ovakvim mestima, sa ovakvim povodom. Ne bi me začudilo da su ovaj izlazak planirale mesecima unapred, decu ostavile kod "ko zna koga", napokon. Odmah do devojke koja je sedela do mene, sedeo je i ON!

Jednoj od te tri devojke je povukao majicu i kada se okrenula ka njemu, izgestikulirao je da treba da se pomeri. Žena koja je sedela do njega je njegova žena. To nije ista žena koja je sedela do mene. Raspored je sledeći: prolaz, ja, devojka koja je sedela do mene, on, pa njegova devojka. Raspored po polovima. O.K.,... sada smo to definisali. Znači, "gestikulirucnuo" je, a devojka je nehajno odmahnula rukom, verovatno se sećajući kako je to na koncertima kada ti neko stalno djuska ispred dok kosa leti na sve strane i zaklanja ti vidik. On ju je ponovo povukao za majicu. Drugarica od te "povučene za majicu" devojke se umešala i po izrazu njenog lica, mogao sam pretpostaviti da je njena replika bila nešto nalik sledećem: "O.K. čoveče, koncert je,... nas tri obožavamo ovu muziku, ovu pesmu, mi moramo da igramo-stojimo." Mislim da se njena replika nije završila i u tom trenutku je sevnula prva od tri šamarčine koje je dobila. Naravno, usledila je histerija i histerični napadi,... potpuno mirno, bez ikakve tenzije žena od tog "predsednika" čiji je glavni delegat i argument "široki dlan uz zamah iz ramena" je blago pokušavala (kao i da ne pokušava da ga zaustavi) da sputa te udarce. Bla, bla, bla, nastala je "Čarlama"... jezivo iskustvo.

O.K. (treći put za sada),... devojka koja je sedela do mene je devojka sa kojom sam došao na ovaj koncert. On je sedeo do nje. Pogledao sam je. Pitao sam je da se pomerimo. Nisam mogao da zaustavim uzbudjenje i strah da bi se nešto slično moglo dogoditi i njoj. Prosto, ona nije zlonamerna, ali ume da bude oštra na jeziku. Pametna je i ponekad mislim da ona misli da su svi ljudi podjednako pametni, a samim tim i da nose odredjenu civilizacijsku normu koja se, eto tako,... možda i podrazumeva. Znam da je pravdoljubiva i dosledna u odbrani stava. Posebno ako je taj stav promišljen i izrečen sa predumišljajem. Siguran sam, za nju bi ovo bila situacija da se sa takvim čovekom pozdravi za ceo život, te da zauvek ignoriše takvu i toliku budalu.

Kazala je: ne! Šta mi može ovaj kreten i imbecil. Vidiš da je ludak.

Kazao sam: "* * *", sada sedim ovde, koncert ne gledam i ne čujem već 5 minuta (toliko je prošlo od nemilog dogadjaja), samo razmišljam da ćeš ovog morona pogledati tako da on to protumači kao razlog za još jednu šamarčinu, ali ovog puta upućenu tebi, a to je onda situacija kada ja ustajem, bacam se na njega i pokušavam svim sredstvima da okončam njegov život, potpuno slep od ludila i lične uvrede koja se kao letraset transferovala sa tvog užarenog obraza u moj, ne samo spaljen, već u belom usijanju spaljen mozak.

Ustali smo i pomerili se par redova nazad. O.K. (ćetvrti put),... posle par minuta sve je bilo po starom, no s vremena na vreme sam i dalje "bacao" pogled u pravcu krvnika i zlikovca, čisto da proverim da li je udaljenost bezbedna, da li ima potrebe za neprijateljstvom. To neprijateljstvo je sada očigledno i ako ga ikada budem sreo u životu, biće mi neprijatelj. Takvi ljudi su neprijatelji bez podpitanja.

Prepičao sam dogadjaj.

A sada da malo da psihodelišemo: ludak koji probleme sa ženama rešava šamarčinama, izgleda živi sa nekom ženom koja, takodje, živi sa njim.
Postavimo situaciju ovako: on gleda TV, ona pokušava zavodljivo da pleše ispred njega, ali tako što mu zaklanja vidik. On prvo levim okom pokaže da treba da se skloni, ali pošto ona to ne učini nego nastavlja uspaljeno da pleše ispred njega i jasno stavlja do znanja da želi "ono", on ustaje i zavaljuje joj jednu, drugu i treću šamarčinu. Naravno, ona pada na pod, ali i dalje u njenoj glavi pluta ideja o tome kako je možda pogrešila i netaktično se isponašala. Ona njega razume. On je malo takav, na svoju ruku. Dobar, ali kada mu nije trenutak, bolje da ga ne diraš.

Možeš najebati.