SISE NA PREKRETNICI!!!

Djibril Aruun Cissé,...


Današnji naslov u Blicu je potpuno genijalan, zar ne?

Misli se na fudbalera, a pomisli se na nešto drugo,... ja te nedoumice nikada ne bih imao kada bi se njegovo prezime napisalo onako kako se stvarno piše. Nadam se da je i novinaru koji je to smislio ovo duhovito.

Možete da zamislite da sise stvarno budu na prekretnici,... bolje da ne širim temu,...

:-)

NESANICA ILI KADA NEMAŠ MOĆ,...

Dobro,... popio sam,... ovog puta ne mešam pića, ne mešam ni zablude, ni uverenje da sam u nekom čudnom "mode"-u,... ali zato mašem i dozivam samog sebe, i teram se da zaspim. Ne ide. Neće, pa bog.

Popio sam lek,... na biljnoj bazi. Računajući ishranu po svojoj krvnoj grupi, valerijana je baš po propisu. Mome telu ona godi. Već neko vreme smo razdvojeni, i nismo se medjusobno mešali, i nismo jedno drugom samopouzdanje "drive"-ovali,... u pozitivnom pravcu,... nismo dodeljivali po dvanaest poena svako svakom. Dugo se nismo sretali ni po džepovima od košulje ili jakne. Izgleda da je sada vreme za promene. S vremena na vreme, mala promena nije naodmet. Ova promena je veoma mala. Ma, možda je sve to od ovog današnjeg (jučerašnjeg) vetra. Kada je vetrovito, ljudi polude. Na moru, kada duva jugo, ljudi polude. Jugo duva i do dve-tri nedelje,... i svi su onda blesavi dve-tri nedelje. U San Francisku, kada duva vetar, ljudi češće peške obilaze "Golden gate". Kada ideš peške na taj most, samo ti je jedna stvar u glavi.

Recimo, meni sada dodje da se obesim,... hoću da spavam,... ležim već 6 sati i dozivam bilo kakve snove,... sve sam učinio. Čitao sam, gledao sam film, svirao sam, snimao sam, ponovo sam čitao. I kada su sve te onanije prošle (hmmm,...), i dalje nema rezultata. Rezultat je san,... rezultat je jasan. Koji li je ovo produžetak koji sada igram,... čak je i suparnički tim duboko u snovima,... sam sam na stadionu,... vlada muk. A ja i dalje djuskam. A nemam protiv koga.

Pomišljam,... ovaj problem u ovom gradu, u ovom času imam samo ja. Već nekoliko puta sam čuo da komšije iz ulaza silaze i odlaze,... možda i nisu svi oni komšije,... možda su to gosti koje su komšije i komšinice imali,... možda su neki otišli na posao. Znam zasigurno da jedna žena radi u kliničkom centru kao medicinska sestra. Možda ona ima taj veoma rani "shift". Ali, ja nisam neotesani "ljak-se", ja ne virim kroz špijunku i proveravam ko to mrda, i zašto je tako obučen, i kakva mu je tašna, i da li puši dok silazi niz stepenice. Kada bi postojala neka špijunka kroz koju bih mogao da proverim gde se ta potreba da se zaspi izgubila, šćućurila i sakrila. Ovo je kao da si na onom istom stadionu i igraš se žmurke sa samim sobom.

Evo, podrignuo sam "Persen forte". To je dobar znak. Sećam se da to znači da se polako odlazi u REM. Miris valerijane koja tako godi mome telu, zasladio mi je nozdrve. Ja volim tu aromu.

Laku noć za sve vas, laku noć i za tebe, moj najdraži "HELPMEHELPME". Ovog divnog jutra koje je bez vetra. Ohhh, opet dan. Dugo, dugo ga nisam video ovako šarmantnog, ili što bi jedna ciganka koja prosi rekla: "Daj dva dinara, ti si tako šaramantan,...",... ili što bi jedan cigančić koji pere prozore i vetrobranska stakla rekao jednom prilikom, a sve to na semaforu dok čekaš zeleno svetlo: "Daj dva dinara, da bog da jebo plavušu,...",... ili što bi sada HELPMEHELPME rek'o: "Evo ti 100.000.000.000.000 kuvajtskih dinara, samo me pusti da zaspim k'o čovek!"

TRI BOJE: BELO

Belo nije boja. To je ton.

Svima najlepše stoji bela boja. :-)

Kada si u belom, onda si svečan, nekako. Onda zračiš nečim svečanim i osmeh ti je širi, zubi su ti belji,... sve deluje više i lepše nego obično. I šire, ako imaš dijagnozu: obesitas.

Neka svi nose belo kada se pokazuju u javnosti. Neka svi nose belo kada su kod kuće. Neka svi nose belo i kada se šetaju.

Neka nose belo i oni koji imaju tužne razloge za crno. Ja sam nosio belo i onda kada sam najviše izgubio. Onda kada sam izgubio nekoga. Na groblju.

THE NIGHT LISTENER,...

Ok, Robin Vilijams, "širim dalje" - nesnosno dobar glumac u pravom smislu te reči,... reditelj čije sam ime zaboravio,... produkcija holivudska,... ali, znate ono, kao sada smo u Holivudu, ali pravimo "indie" film,... kadriranje, boje, dekori, kostimi i šminka, sve je savršeno, i sve je onako kako bi svaka produkcija morala izgledati. Nikakvi specijalni efekti, nikakve igranke bez prestanka u smislu CGI-a, 3D animacija i svega ostalog što Holivud danas radi i na čemu insistira. Bez pretendovanja da se postane "blockbuster", ali svakako kao predložak tekstu stoji da je delo po kojem je sniman film i pisan tekst bilo "bestseller" 2006. godine. Naravno, sve to po istinitom dogadjaju,...

Robin je "story teller" koji radi kao "story teller" na jednoj radio stanici. Ostavlja ga ljubavnik po ko zna koji put, i Robin je uveren da će se i ovog puta vratiti i da će ponovo biti zajedno. Naravno, u tom trenutku je to velika kreativna blokada za njega i on ne može da se posveti svom poslu, te ga stanica lagano pritiska i podseća da im je dužan pet emisija koje uporno ne može da snimi jer strahovito je odsutan i nesiguran.

Od urednika radio stanice dobija knjigu čiji sam naslov zaboravio, ali svakako deluje kao jedan od onih naslova koje redovno vidjamo po knjižarama: KAKO NAPRAVITI SVOJU BIZNIS IMPERIJU, KAKO OSVOJITI ŽENU, KAKO POSTATI BOLJI ČOVEK, etc.

Iste večeri se zavaljen u svojoj fotelji, u tom sada praznom stanu, hvata za tu knjigu i tu počinje priča koju pokušava da ispriča dečak od četrnaest godina. Vrlo sirovo, vrlo brutalno i zastrašujuće istinito. Zastrašujuća priča!!!

Od osme godine dečak boluje od sifilisa, imunitet ne postoji, parafraziraću: pluća su mu zbog te bolesti izbušena kao švajcarski sir. Od jedanaeste godine ima AIDS. Kako?

Kao i svako dete i ovaj dečak ima roditelje. Svako ima roditelje, i svako bar jednom u životu može da se posvadja sa svojim roditeljima, te da pomisli kako ima najgore roditelje na svetu. Sve dok se čeoni režanj mozga razvija, na pamet nam padaju sumanute ideje, ulazimo u kolo za čiju ulaznicu dajemo 5 dinara, a za "izlaznicu" bi voleo da daš i milion dinara, ali mnogo je teško izaći i ako nisi bio promišljen sa bar 25% ispravnim životnim algoritmom, možeš se mnogo opeći,... opekotinama "9.1 po Rihterovoj skali". To su talasi za koje se kaže: more je izmedju 6 i 7 po Boforovoj skali,... to su situacije kada si već odavno morao pronaći sigurnu luku, gde ćeš se šćućuriti i čekati novu i pogodnu meteorološku rutu,... to se zove putovati na sigurno.

Nema svako tu sreću u životu. Pogotovo sreće nema onaj koji nije u stanju da bira. Pred kog izbor nije stavljen.

Sreće nema ni onaj kome se kaže da će u četrnaestoj živeti još samo par meseci. Ako mene pitate, sreće nema ni onaj koji u tridesetoj sazna (ili ne sazna) da će živeti još par meseci. Ne optužujem, nemam prava da optužujem,... zato, nemojte me pogrešno shvatiti.

Posle jedne nedavno objavljene vesti o zatočenoj ženi koja je 24 godine zatočena u podrumu od strane svog oca sa kojim ima sedmoro dece, a majka za sve to zna, sve vreme, počeli su me jedne fine i opuštene večeri u Banatu obaveštavati o drugim jezivim zločinima koji se odnose na poremećene roditelje i njihovu jadnu decu koja obično završavaju epilogom čedomorstva. U ovom filmu toga nema. Nema čedomorstva, ali se pitam da li je bolje da je cela drama okončana na taj način. Jer, ako postoji perfidno i mučenje u najužem smislu, to je onda priča ovog jadnog deteta koje je bilo primorano da,...

U podrum je prvo odlazio sa ocem. Imao je 4-5 godina. Potom su počeli da dolaze i očevi prijatelji. Posle mnogo takvih seansi učinilo mu se da je čuo zvuk koji ga je podsetio na majku. Izgleda da je majka sve vreme prisutna i sakrivena u nekoj senci te prostorije u kojoj se sve odigrava. Onda se uključila i majka. Onda su se uključili i majčini prijatelji. Onda su počeli da snimaju filmove. Onda su te filmove počeli da prodaju preko interneta. Onda su ih provalili. Onda su zatvorili oca jer je majka saradjivala sa sudom. Onda je majka nestala, a dečak je završio kod "usvojene majke", u američkoj provinciji. Majci niko ne može da udje u trag, i zbog knjige koju je dečak napisao kao posledice psihoterapije jer je terapeut pokušao da terapeutski deluje na dečaka i zamolio ga da pokuša da piše, kao neki pisac, ozbiljan pisac, dečak je odgovorio tako što je upravo tu knjigu napisao, i sada se plaše majke i majčine osvetoljubivosti. Napisao je autobiografiju od koje se ledi krv u žilama.

Da poentiram (to mi je sada nekako moderno da napišem):

Da li ste sigurni da su vaši roditelji "out"? Da li ste sigurni da su vaši roditelji vaši neprijatelji? Da li ste sigurni da ih smete osudjivati ako vam nisu "titrali jajca" i ponekad bili grubi prema vama? Da li ste sigurni, o da li? Da li znate kakvih roditelja ima? Da li znate kakve dece ima? Da li znate da imate sreće?!

PLEONAZAM: AROGANTNA AROGANCIJA; da li je to moguće postići?

Kao prvo sam potražio značenje. U srpskom jeziku se arogantnost prevodi sa:
NADMENOST, NADUTOST, OHOLOST, DRSKOST, BEZOBZIRNOST.

Prešao sam sa "vujaklije" na "webster", i napokon dobio odgovor za koji sam mislio da je tačan.

exaggerating or disposed to exaggerate one's own worth or importance often by an overbearing manner - arrogant official


U veoma slobodnom prevodu, od strane onog ko svakako nije prevodilac, pokušaću hrabro:

Preterivati ili biti sklon da preteraš u davanju lične vrednosti ili značaja, često kroz dominantnost,...

Prosto uživam u svom naučnom radu.
Osetim se nekako uzvišeno. A uzvišenost tražim na suprotnim mestima od mesta na kojima sam zaticao iskustvo, mogućnosti gde se sam život predstavlja kao dlan koji preti ozbiljnom šamarčinom. Taj dlan često i pomazi, iako smo svi očekivali zvuk, tako nekako u visokom frekventnom opsegu onoga što je čovek u stanju da čuje. Da li je arogancija dozvoljena čoveku? Kom čoveku? Koliko je duhovito biti arogantan u pojedinim situacijama? Gde se traži mera? Mera za meru!

Kad smo već kod mere, evo nečeg što je po meri:

5.

Tvoj deo mi ne treba
ali kome drugo pripada osim meni
Podići ću spomenik najveći u seoskom groblju
i tvoju ću sliku staviti
neka se seljaci živi pojedu
Onu livadu pored reke podeliću
tvoju ću polovinu prodati
da ti spomenik ogradim
a ostatak ću dati da se ćuprija napravi
i zabranićemo da preko nje seljaci prolaze.

Sada se neko može naljutiti. Prvo ja na sebe, ako nešto nisam razumeo, ili još bolje, ako sam naslutio pogrešno. Jer kažu, da novi stavovi koji direktno iz rada na sebi izvode novije stavove koji će nas sve u Evropu odvesti; ljudi im ne veruju. Takve promene se ne očekuju. To nije pošteno, mora da si sve unapred smislio. Mora da sve to nema veze sa pameti. Jedno je izvesno: da ne ureknem, ali u urgentni centar ne idem, srce mi više ne preskače. Kada sam to shvatio: da nije možda kada je baka u trolejbusu doviknula svom saputniku, sve ti je to iz glave. Eto šta sve može "u prolazu".

Dozvolio bih aroganciju ako se nosi sa stilom. Ako je podsmešljivo duhovita kada se šala zbija i na svoj račun. Dozvolio bih sve što ima stila i što taj neko ume da nosi. Kada imaš stila, onda nosiš sve (sve podrazumeva i "kabriolet cipele sa belim čarapama") u očima i gestu. Kada u očima nosiš stil, onda imaš stila i možeš biti ograničeno arogantan. Pogled se formira i iskustvom. Iskustvo je nešto čime se kupuje stil. Ne možeš ga imati ako nisi boravio na mestu "sa stilom ili od stila". U očima se sve vidi i samo najveći zlotvor svoj pogled ume da sakrije, da pošalje onom u koga gleda informaciju da misli nešto drugo. Nešto bolje od onog što bi pogled stvarno značio. Davati lažnu nadu,... razumem. Seljani su mnogo puta dolazili vuka da oteraju. Mali pastir se mnogo puta obrukao. Sada je vuk stvarno tu, al' pastiru više ne veruju. Nije to neprirodno. Al' sa vukom biti je neprirodno. Vidiš kako je stil prelazna bolest? Vidiš kako je dobro imati stila? Vidiš kako možeš da postaneš bolji kada ti stil neko kao virus prenese? Vidiš kako sa jezikom možeš da se igraš? Vidiš kako sve možeš ime nekome da daš? Osećaš li kako se sloboda nazire, bez lepka? Bez sastavljanja komadića, bez rastavljanja! A rastanak,... naravno boli, i tu stila nema. To je surovo iskustvo. Ja bih aroganciju dozvolio, al' da umeš da je nosiš! Pokušao sam,... pokušao sam da sastavim krug.

6.

Dao sam mu ime vatroslav
(vatronoša lučonoša)
da vodu proslavi vatru suprotstavi
nepogodi a on se utopi
Bojao sam se nepogode i namerno mu
dadoh ime vatroslav
a on se utopi
ja nisam kriv kume neka mi bog oprosti
ja zbilja nisam kriv
(utopi se vatronoša lučonoša)
Bolje bi bilo da se zvao i ostoja
i da ostade živ:
četrdeset dana ne mogu pevati
(kad drugi čuju).


Eto kako je lepo imati stila. Vidiš koliko to znači i koliko dobre neke arogancije nosi? Vidiš?