"Camp" ima nekoliko značenja. Kao prvo to je engleska reč. Četiri slova. Na srpskom bi se ova reč izgovorila "K-E-M-P". "Po Vuku" bi se isto tako pisala.
"Camp" je recimo grad u Rumuniji. Takodje je to i skraćenica od "cycle adenosine monophosphate", što zaista ne znam šta je, ali je zasigurno nešto veoma komplikovano. "Camp" je i jedna knjiga, čiji autor ima pogrešan stav. Nisam čitao, ali sam slušao kako o tome govore. Neki kojima je to važno, a ja razumem zašto to može biti važno. Postoji i izdavačka kuća "Camp Records".
"Camp" je i kamp. Za kampovanje. Kampuješ i baš te briga gde kakiš. Postoji i "camp" za nudiste. Šetaš nag i baš te briga gde kakiš. Kupatilo, to je raj, u njemu sam slobodan.
Sinoć sam imao poriv da ispričam šta ću raditi pošto se rastanemo. Kazao sam da moram gledati jedan film. Prijatelj kaže, taj film je tako "camp". I nije slagao. Julie Andrews je "camp", takodje. Bob Preston je posebno "camp". James Garner je tako "camp". Buzz Luhrmann je zasigurno jevrejskog porekla, ali je isto tako "camp", i to pozamašno "camp".
Razlog:Da li je istina da mnogi mogu znati šta je to "camp", a samo neki mogu biti "camp"? Mislim da sam interpretirao sve ili skoro sve, do poslednjeg slova,...
Mislim da to nije istina. Osećam da sam "camp",.... i,.... recimo,.... budala što se bavim ovim uopšte. Možda upravo jeres zborim, ali to je jedan od onih utisaka koje samo postmoderna može da ponudi. Toliko se svi trudimo da je razumemo, jer u njoj i nju živimo. Problem je u tome što je potreba za istom nastala neposredno posle moderne. A moderna je nastala pre, recimo 100 godina.
Za početak, vratimo se u 1934. i hajde da pomislimo kako je tada bilo. Pored knjiga, danas i filmovi to mogu da nam dočaraju. Pogledao sam upravo iznad ovog monitora i prebrojao knjige koje se bave modernom, postmodernom i neomodernom. Nije neki veliki broj, ali dobar je pokazatelj koliko me to interesuje. Te 1934. u Beogradu je teško bilo biti neko ko razume modernu, bez obzira na zgradu Dragiše Brašovana, bez obzira na Losovu intervenciju na zgradi pošte u Savskoj ulici. Bez obzira na Neimar i predivne kuće koje tamo dominiraju. Ima ih zaista mnogo. Da sam recimo nabavio knjigu Lilje Blagojević koja se bavi modernom kod nas, možda bih saznao i koliko ih je zaista bilo, ali su nastradale u raznoraznim bombardovanjima. Vidite,... ne znam da li se bavila time. Ipak, hajde da dovršim misao: MODERNA JE BILA VELIKI SKOK, VELIKI KORAK. Tako je bilo 100%. Ljudi su osetili potrebu da je ukras suvišan. Ljudi su pronašli način da im se dopadne prazan prostor. Ljudi su se pomerili sa mesta, tako dobro i snažno fundiranog u sadašnjosti i krenuli da jure "moderno doba". Bez ili sa stresom, ali nešto novo. Ljudi su se vratili osnovama geometrije, i istakli su kvadrat. Kvadrat je ono što prvo vidimo kada progledamo. Tako stoje stvari. Plafon je posmatran kao geometrijska slika - kvadrat. U filmu se "frame" može nazvati i kvadratom. Taj kvadrat je u 98.6% slučajeva pravougaonik, zbilja je tako. Eto, i pravougaonik je kvadrat. Deformisani kvadrat. Izdužen.
Svakako da je čudno to što ovo pišem dan posle prvog izbornog kruga. Ako je iko pomislio da ću ispolitizovati ovu čudesnu i meni ne još potpuno jasnu temu, prevario se. Digresija ubija tok svesti, a neki upravo to zovu tokom svesti.
Julie, Robert, James & Blake nije ime nekog benda iz sedamdesetih. To je najuža ekipa onog filma o kom se prijatelj izjasnio da je "camp". Te 1982. se rodila moja sestra. Nismo znali kog će pola biti sve do rodjenja. Kada se rodila, saznali smo.
VICTOR VICTORIA
